Pletenje stvara neku vrstu ovisnosti, kad završim neki rad bude mi jako čudno da nemam šta plesti, i odmah imam potrebu početi nešto novo. Kako je vrijeme zadnjih dana bilo grozno, a još nisam došla do toga da baš dijete vučem po kiši okolo samo da bih kupila nešto vune, bacila sam se na svoj stash, ilitiga jednu vreću od jute u kojoj, razvrstana po malim vrećicama, čame raznorazna klupka, neka već godinama.
Tako sam odlučila raskrčiti ne samo svoju stash-vreću, nego i red na Ravelryju, na koji sam nakrcala kapa i kapa, znajući da neću mirovat dok ih ne isprobam.
Nisu svi projekti bili baš uspješni. Recimo, ova brambles beretka, koja na slici izgleda „baš kako treba“, ali je jednostavno nekako preogromna. Isplela sam najmanju veličinu, i koristila i igle i vunu po uputama, ali na meni to izgleda kao da sam stolnjak stavila na glavu. Štoviše, dok sam je plela, pogledala sam u jednom trenutku svoj rad i pomislila „čovječe, pa baš sam mogla i džemper isplesti“. Tako da nosiva nije, ali bar mi je poslužila da razbije strah od pletenja većih projekata.
Slagala sam kutiju sa svojim maramama i na dnu našla nešto što sam plela prije brat-bratu 5 godina, a što je trebalo biti nekakva oker-narančasta pletena torba. Mislim da nakon zadnja dva pokušaja mogu proglasiti da pletenje torbi kod mene prati loša karma, pa sam je isparala. Budući da tada nisam znala plesti prugice tako da pletem par redova jednom, pa par redova drugom vunom, nego sam prekidala vunu i vezala čvorove između različitih boja, odlučila sam isti taj raspored boja iskoristiti za jednu prugastu kapu: još jednu Felicity. Koja je opet ispala malo prevelika. Mislim, izgleda okej na slici, ali lako vidim scenarij u kojem mi je vjetar odnosi s glave.
U međuvremenu sam našla ¾ jednog klupka koje mi je jednostavno prekrasno. Znate ono kad je vuna (ili već neki predmet) toliko lijep da ga želite pozdraviti i oslovljavati sa Vi. Kao: „Dobar dan, lijepa gospo“. Kako je bilo malo manje, odlučila sam je probati rastegnuti u nekakvu proljetnu rupičastu beretku, iako su takvi predmeti u Dalmaciji prilično beskorisni, budući da se kape nose samo kad puše bura, a onda bi bilo idealno da su napravljene od cementa.
Kako bih povećala mogućnost da mi dotekne vune do kraja kape, a i budući da mi je bila malo komotna, nekoliko sam je puta parala i ponovo počinjala s nekoliko očica manje, ali rupičastoj zeleno-bijeloj beretki zasad nije bilo suđeno.
Što me, između ostalog, dovelo do sljedećeg zaključka: ja imam manju glavu od IKOGA na Ravelryju.
Zadnji mi je pokušaj da tu zeleno-bijelu vunu kombiniram s još jednim ostatkom superfine vune koju je mama kupila čak u New Yorku, s tim da sam ovaj put postavila bitno manje očica nego što se preporuča. Još mi je jako malo ostalo do kraja, pa ćemo tek vidjeti hoće li se ova Opus spicatum napokon ubrajati u uspjele.
Broj komentara: 6:
Ah, koliki post ! :) I imam saveta, imam :)
Kad ti je kapa tako velika, probaj je oprati u vreloj, pa u hladnoj vodi.... da uradis ustvari "felting" .... ili, uvuci elasticni konac u ranflu beretke.
Kad su ti vec 2 kape velike, ne mogu a da ne pitam, pravis li uzorak pre pletenja ?
A lepu rupicastu beretku mozes napraviti od pamuka, pa je mozes nositi u proljece samo kao modni detalj, a ne kao nesto korisno :)
Savjete nemam jer se ne razumijem previše u tvoj hobi ali znam da mi se jako sviđaju tvoji radovi.
Lijep i sunčani pozdrav iz Rijeke.
Magrit, uhvatila si me: stvarno ne radim predpletenje nikad. Znam, da, to bi bilo pametno, al ja sam ko malo nestrpljivo dijete, ne mogu dočekat da počnem s pravim pletenjem.
Za filcanje mi je palo na pamet, to ću probat.
Prekrasni pleteni radovi!!!
Lp
I ja bi se mogla pridružiti klubu velikih kapa. Meni se isto čini da bi mi svaka trebala biti manja.
Kod kukičanja ih i mogu malo suziti jer se pletu tako; ali za pletenje morat ćemo preći na dječje:)
Kao što verovatno već i vrapci na grani znaju, meni kape na ovu kratku frizuru(a imam je većinu života) uopšte ne stoje pa zato jako patim za njima. A za ovim tvojim svakako treba patiti!
Objavi komentar